Često je na vodi, lepo i pošteno peca, ima dobrih ulova, skroman je i vredan momak. On je Nemanja Zec, iz Ratkova, varaličar sa „Bager bare“. Ovo je njegova ribolovačka priča sa Dunava i „Bager bare“.
POČETAK NA „BAGER BARI“
Tih i miran kao vojvodjanske vode. Gotovo ćutljiv. Prvi put je „zabacio“ sa desetak godina, tamo gde je i rodjen, u Ratkovu, na “Bager bari” i “Strelištu”. Plitke zatravljene vode, sa puno ševara, kriju mnoga iznenadjenja. Pravo čudo za dečaka koji je ostao fasciniran tritrajima crveno-belog pampurastog plovka po mirnoj vodi. Sa prvom babuškom na udici “pelcovan” je za ceo život. Većina nas je tako krenula u ribolovačku avanturu koja, hvala Bogu, traje i danas – priča Nemanja. Jedva je čakao da se škola završi, pa da sa nešto glista, crvića ili hleba, otrči do svog omiljenog mesta za ribolov. To su uspomene za ceo život.
DUBINAKA NA KANALU
Kasnije – seća se Nenanja – sa ocem je često odlazio na Kanal DTD, gde se prvi put oprobao u dubinskom ribolovu. Kanal je tada za mene bio kao reka. Veliki, dubok, sa strmim obalama, krio je neku tajnu – priča Nemanja. Tajna je vrlo brzo otkrivena. Nakon prvih ulova, više nije bilo iznanadjenja, osim u veličini ulova. Radovao sam se svakom novom zabačaju, čakajući kapitalca, kao u svakoj lepoj priči – kaže Nemanja. Otac ga je naučio dubinskom ribolovu sa hranilicom ručne izrade i dve udice. U hranilice su stavljali “kačamak”, bez ikakvih aroma i dodataka.
DUNAV KAO PANONSKO MORE
I kada je mislio da će zauvek ostati na kanalu, desio se Dunav. Samo je Dunav reka, sve ostalo su pritoke. Zadivljen njegovom veličinom, koja se razlila po vojvodjanskoj ravnici, izgledao mu je kao Panonsko more. Obožavam Dunav. Svaki slobodan trenutak provodim na Dunavu – iskren je Namanja. Kakve li tek on ribetine krije? – pitao se Nemanja. Trebalo je to proveriti, istražiti, a kako drugačije nago varaličarenjem. Uvuklo mi se pod kožu, ušlo u krv – više puta je ponavljao Nemanja Zec. Prema njegovim rečima od tada do danas prošlo je 15 godina. Dugačak varaličarski staž za jednog mladog čoveka i mnogo iskustva.
Na Dunavu, Nemanja sa svojim prijateljima iz Ratkova, Odžaka i Karavukova, peca džigovanjem, sa olovnim glavama od 18 do 30 grama, u zavisnosti od vodostaja i jačine porotoka vode, bilo iz čamca ili sa obale. Leti voli da peca voblerima. Kaže da je neopisiv osećaj kada smudj samo zaustavi vobler. To je daje neopisiv oslećaj varaličarenju – kaže Nemanja.
POVRATAK
Ipak, “prva ljubav zaborava nema” – iskren je mladi Ratkovčanin. Često se vraća “Bager bari”, tamo gde je načinio prve ribolovačke korake. Ovu vodu, koja je zbog prisustva američkog basa postala nadaleko čuvena, Namanja Zec, sa još nekolicinom drugova i zaljubljenika u ribolov, od 2012. godine čuva, održava, peca i promoviše na najbolji mogući način. “Bager bara” je vrlo specifična voda i pravim, rekreativnim ribolovcima varaličarima, ali i ne samo njima, može da pruži mnogo zadovoljstva i ispuni dan, kada je Dunav veliki i nepristupačan – kaže Nemanja. Na bari se preferira ultra lajt tehnika. Od riba leti se najviše peca bas, a tokom cele godine, osima kada su u lovostaju, mogu se upecati lepi primerci bandara, štuke i, naravno, smjudja.
VIDIMO SE NA KUPU
Ovo je bila ribolovačka priča Nemanje Zeca. Upoznali smo se prošle godine na četvrtom “Most kupu”, u Ćupriji. Došao je sa svojim prijateljima iz Apatina i Karavukova. Učinili su nam veliku čast. Dragi ljudi i prijatelji za ceo život. Kasnije smo se videli na još nekoliko varaličarskih kupova širom Srbije. Nemanju i njegove prijatelje očekujemo na petom jubilarnom revijalnom ribolovačkom “Most kupu”, Ćuprija 2024, 14. i 15. septembra. Vidimo se!