Ne sećam se koliko sam puta bio u Donjem Milanovcu. Tri, četiri, pet…? Nije ni važno. Bitna je magija, odnosno „vlaška magija“, što bi rekao Milan Panić, veliki mag varaličarenja i osnivač kupa „Miša Gvozdeni“. Od Kladova do Milanovca, Dunav pravi čuda. Izgleda kao prostor sa druge planete. Njegova snaga gazi sve pred sobom. Ipak, znajući da je uzvodno od Djerdapa moćna reka pretvorena u jezero, mogu da zamislim kako je šibao putem kojim su išli samo najhrabriji, od cara Trajana do Miše Gvozdenog, pokoj mu duši. Mi, njihovi sledbenici, pohodimo veliku reku, kuvajući se u Velikom i Malom kazanu, u potrazi za vladarima dunavskih dubina, smudjevima i somovima.
Oštre padine Miroča ulivaju strahopoštovanje, a saznanje da su mnoga naselja ostala pod našim nogama, uključujići i Milanovac i Tekiju, sklanjajući se sa puta snažnom Dunavu, sada razlivenom u jezero, samo podgrevaju maštu i teraju na razmišljanje. Od onih sam koji postavljaju pitanje: Da li je baš sve moralo da skloni s puta napretku? Možda bismo i danas pecali morune? Ipak, savremeni tokovi civilizacije primoravaju nas da se zadovoljimo onim što nam je ostalo, a to nije malo. Nacionalni park Djerdap je blago koje nam govori, šta smo, ko smo, odakle smo, kakva nam je istorija i ko sve sa nama deli ovaj prostor. Zato ga treba još bolje čuvati i negovati. Tu smo da podsećamo na velikane Djerdapa. Miša Gvozdeni je samo jedan od njih. Mnoge je učio druženju sa Dunavom. Zato danas pecamo njima i njemu u čast. Vidimo se u Donjem Milanovcu i gvozdenom snagom pokažemo Dunavu da smo dostojni njegove lepote i moći.
