Koliko god mislili da ste tihi, pažljivi i neprimetni znajte da ste na njenoj teritoriji veoma nepoželjni. Sigruno vas neće dočekati “na izvolte”. Pastrmske vode su plitke i prozirne. To je riba koja čeka mamac. Zato, uzvodno i polako. U slap. Tamo gde pršti. Ili, uz obalu.
Uz samu prepreku, bilo da je kamen, panj ili grana. Grza, Crnica i Resava imaju bezbroj rupa u obali, takozvane “čkalje”. Pastrmka vreba plen tu gde je najmanje očekujete. U trenutku će vam se desiti da ne razlikujete ribu od panja ili kamena i trave, i obrnuto. Njena prednost je kamuflaža. Zato su polarizovane naočare poželjne. Presudni mogu biti doba dana, vremenske prilike, vrsta varalice i njena prezentacija. Preporuka je da na vodu dodjete rano ujutro ili pred mrak. Sunčani periodi dana se nisu dobro pokazali. Ako ste vešti, zabacite u “čašu vode”. Tu je. Ne zaobilazite mostiće, propuste, brvna. U najtoplijem delu dana tu se krije. Naravno, treba biti tih, strpljiv i uporan. Ne zadržavajte se previše na jednom mestu. Menjajte poziciju nakon nekoliko zabačaja i gledajte da ne budu previsoki, jer postoji mogućnost da zakačite neku granu a, drugo, važnije, tiše će pasti na površinu vode pa se riba neće uplašiti. Varalice, naročito voblere, treba “svlačiti” nizvodno prema sebi i, poželjno je, malo pod uglom. Zabačaji su zbog nepristupačnosti terena uglavnom “iz ruke”, zato treba biti obazriv da varalica ne završi tamo gde joj nije mesto, a onda od pecanja nema ništa.
Nastaviće se…