Pričalo se da je dubina vrtače preko 20 metara, na najširem delu jezera. Plašili smo se zaštitne mreže, koja je bila razvučena od brane ka vodi, a onda potopljena. Stari kažu da vrtača nije očišćena od grana i rastinja, što je bila dodatna opasnost. Ipak, kupalo se i sunčalo. Tokom osamdesetih, kada je voda Ćuprijskog potoka puštena u vrtaču, u letnjim mesecima nisi mogao da pronadješ mesto na brani.
Čini se da je voda iz jezera najmanje služila navodnjavanju, čemu je prvobitno bila namenjena. Nažalost, jezero je bilo kobno za mlade živote. Bilo je utapanja. Nakon toga, sve manje se ljudi osvežavalo u dubokoj vodi, a više se pecalo. Korov je počeo da se širi obalama. Ono potopljeno rastinje, iz godine u godinu, polako je nicalo iz vode. U početku, pecala se babuška, bodorka, beovica, a bilo je i klena. Kada vadiš babušku sa četiri metara dubine dva sata putuje. Kasnije, zapatila se štuka, a neko je doneo i soma. Populacija grabljivica se razmnožavala, jer je bilo dosta mladji, kojom se predatori hrane. Sada je štuka primarna. Odgovara joj PH vode, a ima i dosta zaklona u travi i granju. Smudja nije bilo niti će ga biti. Bilo je pokušaja ali se nije primio. Kao ni bandar. Soma nisam upecao ni jednoga. Ni na varalicu ni na žive mamce. Kažu da ima grdosija. Leže u mulju, jer je jezero godinama trpelo slivanje bujica i nanosa, pa je od 20 metara dubina pala na jedva tri-četiri, tamo gde je bila najveća. Nakon eksplozije vojnog magacina, koji se nalazi nedaleko od jezera, situacija se još pogoršala. Obale su očišćene od ostataka eksplozivnih naprava, ali voda nije. Bezbedno je za boravak i pecanje. Bilo je priča da će jezero isušiti, očistiti, poribiti. Ali, to je toliko veliki i skup posao da i posle 16 godina od tog dogadjaja ne verujem da će se ikada desiti. Najviše se peca štuka. Na „balerinu“ i varalicom. Čini mi se da ova vrsta u jezeru ne raste. Primerci se kreću od „penkala“ do polakilašica. I, tako, godinama. Nema veze. Ima ih za zabavu i razonodu. Medjutim, moj najveći i najdraži ulov na ovoj vodi je klen, na varalicu. Jedan od retkih. Preživeo sve krivolove i devastaciju. Došao na „varku“ i ostao da živi u jezeru. A, da li je i preživeo, to ne znam. Ja sam svoj deo posla uradio. Upecao, uživao i vratio.
Kada bi se malo više pažnje posvetilo ovoj akumulaciji, na pet kilometara od centra Ćuprije, iznad auto puta Beograd – Niš, bila bi raj. I za ribu i za ribolovce i izletnike. Probajte. Možda vam se posreći pa nabodete neku grdosiju od soma.
