Više mi se svidja izraz „pijan k’o klen“ nego „glup k’o klen“. Mislim da je ovo drugo uvreda za ribu koja je vrlo plašljiva i nepredvidiva. Pretpostavljam da je uvreda „glup“ izrečena zato što se klen „zaleće“ na svaki mamac koji mu se baci, pa će tako podjednako slatko ne bira, od komada hleba do višnje, a izmedju sve ostalo. Moravski park, uzvodno od mosta, koliko moje sećanje seže, tih sedamdesetih godina, pa sve do kraja 20 veka, bio je prilično zapušten. Prava šuma, kroz koju je vijugala uska staza, uz samu obalu, nad kojom su se nadvijale topole i gusto rastinje raznog nekvalitetnog drveća. Često sam, kao dete, biciklom prolazio tuda, gledajući iz prikrajka kako stari majstori, na najnepristupačnijim mestima dobijaju ribu. Te jeseni ugledao sam prizor koji će mi ostati urezan u pamćenje do kraja života. Ni dan danas mi nije jasno kako je taj dedica, uspeo da se probije kroz gustiš, nadje mesto na povijenoj grani topole, zasedne iznad reke i odatle najnormalnije peca, kao iz svoje sobe. Čuveni štap „germina“ za mnoge je tada bio pojam. Očigledno da mu je mašinica još uvek bila daleka, pa je koristio „čekrk“. Danas se to zove multiplikator, i samo što ne čuva decu. Ali, ne peca on ribu, nego čovek. Tada sam se uverio u ovu tvrdnju i siguran sam da je za uspešan ribolov potrebno veliko znanje i malo sreće. Skupa oprema može samo da nahrani sujetu ribolovca i za trenutak ga učini ponosnim, dok pored njega kolega na bambusu ne počne da hvata ribu. Junak mog detinjstva je mirno nanizao crvenu glistu na veliku udicu, podesio dubinu, koja uz obalu nije bila veća od pola metra, i spustio pampurasti plovk u vrtlog, ispod svojih nogu. Mislim da nije prošlo više od pet minuta, kada se germina savila, a dedica udario kontru. Ah, kakva borba iznad same vode. Taj klen je bio najveća riba koju sam do tada u životu video. Sa lakoćom ga je podigao, prihvatio drhtavom, ali sigurnom rukom, i otkačio udicu. Klen se već našao u vojničkoj torbici. Desnom rukom je prišao svom grlu i kao da je pritisnuo neko dugmence. Držeći tako rekao mi je: „Ima i većih!“
