Taj leskov prut uopšte nije bio tanak, prav, niti dugačak, ali je za mene bio najskuplji tog trenutka. Visio je sa tavanice koša, dok mu je na donjem kraju bila okačena kamenica. Sušio se nekoliko dana. Možda i kraće no što je trebalo ali, ko će to dočekati. Malo strune, guščije pero sa dve gumice na krajevima umesto plovka i udica. To je to. Trk na baru. Reka je još daleko.
Tako sam počeo.