Sve što sam do sada pročitao o glavinjarama, od njihovog nastanka do danas, može stati u jednu rečenicu: Univerzalna varalica, široke primene! Som na glavinjare – najdraži ulov mnogim varaličarima.
Moje iskustvo to može potvrditi, ali je činjenica da glavinajru neke grabljivice vole više neke manje. Iako se na nju može loviti sve, od pastrmke do mladice i soma, većina varaličara će reći da glavinjare, pre svih, preferira som, i da su najveće primerke upravo imali na glavinjaru. Ta čudesna silikonska ribica, sa repom ili bez njega, treperi kroz vodu (vibrira) i svojim zvukom iritira grabljivice.
SILIKONSKA RIBICA
Poslednji primer sa Velike Morave kod Svilajnca to najbolje pokazuje. Još uvek letargični som, koji se tek budi iz “zimskog sna”, svojim receptorima reagovao je na čudni, iritirajući zvuk, u blizini svojih usta. Dovoljno je bilo samo da ih otvori i priča je završena. Pravovremena kontra i trokrake su u uglu somovih čeljisti. Baš tu gde nema šanse da se otkači i spadne. Naravno, pod uslovom da je komplet primeren somolovu. Ogromna riba “ispumpana” je za dvadesetak minuta. Pitanje je šta bi se desilo da se grdosija okrenula i dala u beg!? E, to se dešava kada se som podigne sa dna i postane aktivan u potrazi za hranom. Toga će biti kada riba izadje iz mresta, koji traje od 1. maja do 15. juna. Do tada, najviše primeraka biće ulovljeno upravo glavinjarama.
TRESE, LUPA, UDARA
Danas svako može da napravi glavinjaru. Ili se varam!? Primer iz Ćuprije i ulov soma od preko 60 kilograma na glavinjaru koja nije bila ni lepa, ni uglancana, ni naročite boje ali, imala je “vibru” koja je isprovocirala grdosiju. Peca Erić je srećni ribolovac i kreator srećnog modela koji mu je doneo najveći ulov u karijeri. I on se desio pre mresta, početkom aprila. Još jedan sličan ulov zabeležen je pre početka mresta, nekoliko godina unazad. Glavinjara je odradila posao.
U čemu je poenta ulova velikih primeraka soma pre početka mresta? Jake vode u rano proleće i lerovanje glavinjara iznad somove glave, tamo gde on još uvek leži (somolovci uglavnom znaju koja su to mesta) mogu da donesu spektakularne primerke omiljene im ribe. Trese toliko da bukvalno izbija štap iz ruke. To je zvuk koji som ne podnosi. Poluslep, ali sa receptorima koji istančano reaguju na zvuk, dovoljni su da ga tako lenjog, ali gladnog, nateraju da samo otvori usta. Sve ostalo je veština varaličara.
OD DRAŠKA DO LUKE
Moje prve glavinjare bile su “Draškove”. Od najmanjih do najvećih. Jedna od 30 grama mi je pre osam godina donela soma od 15 kilograma. U medjuvremenu kroz ruke mi je prošlo na stotine modela, znanih i neznanih proizvodjača. Da me pitate koje su najbolje, ne bih umeo da kažem. Ali, to nije zadatak ove priče. Jednostavno, bez glavinajra se više ne može. Sve su lepše, i skuplje. Njihova izrada ide do najsitnijih detalja, a izgled i boje se iz dana u dan menjaju. To znači da se tržište glavinjarama pročistilo, da prolaze samo najlovniji modeli, odnosno oni kreatori koji su svojim radom i kvalitetom uspeli da naprave posao i traju.
VELIKE GLAVINJARE MALIH PROIZVODJAČA
GLAVINJARE ZA VELIKE SOMOVE
Pre šest godina na Bovan kupu sreo sam momka iz Kruševca koji je “bacao” glavinjare. Meni je to bilo čudno jer pre toga nisam sreo varaliačre koji traže smudja po bovanskim dubinama baš glavinjarama. Rekoh sebi, može reka, ali na jezeru do tada nisam vidjao. U prazgovoru saznajem da smo prezimenjaci, Milojević. Divno. Momak se zove Dejan i proizvodi Luka glavinajre. Kaže da je u proizvodnju krenuo iz čiste zantiželje, najpre za svoje potrebe. Kada je video da dobro rade posao ponudio ih je kolegama na probu. Nije bilo razočaranih.
PO I MINĆO KAO MORAVA
Glavinjare su lovile sve, od klena do soma. Baš kako treba za moravski sliv. Iz dana u dan potražnja je rasla a Dejan se vrlo brzo preorijetisao i usavršio model “sebila”. To je svima dobro poznata glavinajra bez repa sa jakom vibracijom. Danas radi samo ovaj model koji se odličnim pokazao i na rekama mnogo većim od Morave, kao što su Ebro u Španiji, Po i Minćo u Italiji. Već desetak godina usrećuje varaličare širom Srbije i mnogo odalje.
OD DVA DO DVESTA GRAMA
Najteži model sebile koji je napravio imao je 200 grama. Kaže da će svaki som reagovati na pravu vibraciju sebile. Bilo je velikih ulova i na glavinjarice od petnaestak i 20 grama. Ne treba štedeti na materijalu i opremi. Sve mora da bude jako i kvalitetno. Som je najveća grabljivica i kada uzme varalicu podrazumeva se da ona treba da podnese najveći teret – kaže Dejan Milojević.
Som na glavinjare, Luka glavinjare koje ne traže poseban način vodjenja. Jednostavno, dovoljno ih je “džigovati”, ali pravilno, odizanjem sa dna kako bi se osetila vibracija, zatim “lerovanjem” i klasičnim vodjenjem (slično vobleru).
Glavinjarma se može pecati u svako doba godine. Soma, naročito u rano proleće i nakon mresta. Zapadnomoravski somovi dobro poznaju Luka glavinjare iz Kruševca. Njihova lovnost potvrdjena je i na drugom Most kupu, u Ćupriji, gde se majstor Dejan istakao svojim učešćem, darivajući učesnike takmičenja.