Strah od ugriza ili, „Teško njoj, ali teško i meni“!
“Mama”, “tekta”, “baba” ili kako joj već ribolovci tepaju? Štuka je jedan od najpoželjnijih grabljivica na udici. Nema pecaroša koji ne prepričava dogadjaj sa vode u kome je štuka glavna glumica.
Moj susret sa ovom ribom zbio se na početku varaličarske karijere. Bilo je to na Vezirovačkom jezeru, kod Ćuprije, u rano proleće. Tada sam pecao kormoranom, (šezdesetgramcem). Ništa nisam znao. Od nekoliko varalica u kutiji odabrao sam neku kopiju “Big S”, u mišjem dezenu. Jaka vibracija, plitak zaron, bistra voda, puno trave, i posle nekoliko zabačaja, bio sam zabezeknut drskošću ribe koja u plićaku iskače iz trave i svom silinom guta varalicu. To je štuka. Ni najmanja ne preza od veličine varalice.
Štuka (Esox lucius) je predatorska vrste ribe koja može da proguta i najkrupniji plen, čak i do jedne trećine svoje sopstvene veličine.
Sezona lova na ovu ribu ne prestaje gotovo tokom cele godine, izuzev u vreme mresta, od 1. februara do 31. marta. U tom periodu, štuka nije aktivna, ali u periodu od kraja avgusta do početka mresta, prilika je za trofejni ulov.
Jesen je vreme štuke. Iako je aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov.
Štuka je vretenasta riba. Linije ledja i stomaka su skoro paralelne. Boja je uglavnom sivkastozelena. Ledja su tamnije nijanse, a trbuh je beo. Ima veliku glavu, a nos dugačak i širok, pa podseća na kljun patke. Usta može veoma široko da otvori. U čeljustima se nalaze veliki i oštri zubi. Može ih biti čak 700. Njena maksimalna težina ide i do 35 kg, a dužina oko 200 cm.
Štuka se pre svega hrani manjom ribom. Ima primera da jede i pripadnike svoje vrste. Vreba skrivena medju rastinjem i kada spazi plen munjevito reaguje. Lovi ribe, rakove, žabe, pa i ptice … Gradja njenog tela i snažno, veliko repno peraje, omogućavaju joj veliku početnu brzinu. Većinom napada bolesne i povređene ribe koje ne pružaju veliki otpor, pa na taj način pomaže očuvanju zdravog ribljeg fonda. Ima izuzetno rastegljiv želudac koji joj omogućava da proguta plen čak i do jedne trećine svoje sopstvene veličine. U vreme mresta menja zube, zato se slabije hrani i u tom periodu je ribolov štuke zabranjen.
Njeno stanište su uvale sa slabim protokom vode. Nalazi se u mnoštvu granja, trske, trave i prepreka, gde vešto čeka svoj plen. Štuka se uglavnom peca veštačkim mamcima (varaličarenjem) zatim, živim ili mrtvim mamcem, (ribicom koja se kači na udicu), ili mušičarenjem.
Na štuku se ide kvalitetnom opremom. Jakim štapom i mašinicom više klase.
Jesen je pravo vreme za pecanje štuke. Naročito druga polovina jeseni, kada se mogu upecati najveći primerci. Vetrovito, oblačno i hladno. Samo što neg nije počeo da pada. To je taj trenutak. Vreme kada se većina vrsta bele ribe sprema za prezimljavanje. Štuka se tada spušta u niže slojeve vode i lovi prikradanjem, uz kratke i munjevite napade. Ako joj pravilno prezentujete varalicu, živi mamac ili mušicu, uspeh je zagarantovan. Štuke retko ima na velikim dubinama, posebno u vodama koje su škrte zaklonima i preprekama. To se naročito odnosi na jezera. Pre će biti u plićaku, gde vešto koristi svoju mimikriju. Kada je aktivna stoji nepomično u zaklonu. Ona ne napada jata riba već čeka da se neka usamljena riba sama približi. Kad štuka uoči plen zauzima poseban položaj za napad i posle toga sledi egzekucija. Zna da bude izuzetno brza, i do 60 km/h. Zbog svoje agresivnosti pri napadu na plen štuka je veoma popularna kod sportskih ribolovaca.
U periodu nakon mresta velike štuke dolaze u plićak i ostaju jedno vreme u tom sloju vode da se odmore, nahrane i ojačaju. Kad se voda dovoljno zagreje one polako kreću ka većim dubinama i tamo borave tokom leta.
Za mene je naveći užitak pecanje štuke površinskim varalicama, naročito poperima i džerkovima. Iako to obično budu manji primerci borba sa njima zna da bude adrenalinska. Naročito kada iskaču iz vode, pokušavajući da se oslobode udice.