Iako uliva strahopoštovanje Bovansko jezero zna i da očara svojom skrivenom lepotom. Treba je samo potražiti. Bovanske ruže su samo delić te lepote. Ako imate strpljenja, dovoljno istraživačkog duha, ne bolujete od predrasuda i sa jezera vas ne oteraju vetar, mračna strana i hladnoća, koja zna da se pojavi niotkuda, kao hladna vodena struja koja ledi noge, onda možete nazreti koliko je lepa njegova dubina, koju skrivaju zelana i plava boja, mešajući se na površini.
KLIMA
Priroda ovde nije bila darežljiva. Treba biti otporan i podneti smenu četiri godišnja doba za nekoliko sati. Strme i veoma opasne litice nisu obeshrabrile meštane da baš tu sagrade svoje „druge kuće“. Dižu se visoko u nebo kradući od zemlje ono malo što im je pružila. Krasi ih bezbroj terasa koje natkriljuju vodu i pružaju užitak bliskosti sa njom. Meštani na njima gaje ono što zemlja može da iznedri. Ljudi koji imaju vikendice ili žive na jezeru, trude se da svaki kutak oplemene raznim sitnicama i pruže sebi životne radosti. Bovanske ruže su autohtone.
DODIR S PRIRODOM
Tek toliko da ublaže hladnoću betonskih i čeličnih konstrukcija. To je malo vinove loze, sorti otpornih na česte temperaturne promene i, ruže. Ruže, drske i bezobrazne, svojom lepotom prkose siromašnom okolišu. Lepo ih je videti iznikle ispod nekog kamena kako su se razvile duž velikih terasa. Ima i onih u saksijama. Svejedno. Tu su da izmame osmeh domaćina i prolaznika. Dodir s prirodom, zadovoljstvo na kraju dana, čak i kada „riba ne radi“.
