CUG (a nije promaja)

Šta jede, gde jede, kada jede, kako jede smudj? Teška pitanja. Odgovor se svodi na samo jednu reč: CUG . Većina varaličara će reći da je cug presudan. Bez obzira što mu je serviran pravi mamac, na pravom mestu, prezentacijom kakvu voli, u pravo vreme (po mišljenju ribolovca), smudj ne mora da uzme varalicu. Jednostavno, nije mu trenutak, odnosno cug. Čekajući taj trenutak obično prolaze sati dani, ali kada se pogodi može se upecati i po nekoliko komada, čak kapitalaca.

ŠTA JEDE I KADA

Smudj je predator. Nije najveći, ali je zato najzahtevniji. Sve mu smeta sve mu fali, voli i ne voli, hoće i neće. Blizina, daljina, dubina, protok vode, kamen, šljunak, trava, pesak, mulj, grane, prepreke, zakloni i čistine. Svuda se može dobiti, a i ne mora. Po definiciji smudj voli da boravi i jede na terenima sa preprekama i zaklonima. Obično su to kontratokovi koji mu nanose plen. On čeka iza panja, grane, kamena ili trave. Napada bolesne, ranjene ribice, ili plen koji se teško kreće. Bez razmišljanja će uleteti medju keder u plićaku i rasterati društvo. Ko preživi, pričaće.

MAMCI

Peca se, u najvećem broju slučajeva, varaličarenjem, odnosno veštačkim mamcima, bilo da su vobleri ili silikonske varalice. Ima i varaličara koji smudja isključivo pecaju živim kederom, takozvanim „muvanjem“. Obe tehnike mogu biti uspešne, ako se pogodi cug. Ima terena gde smudj nikada nije video veštački mamac. Jednostavno, nije imao priliku, jer na toj vodi ribolovci koriste kedere. U retkim, vrlo retkim slučajevima, smudj se može zaleteti i na crva, glistu ili neki drugi živi mamac koji je pre svega namenjen somu.

GDE SE KRIJE SMUDJ

U zavisnosti od brzine protoka i prozirnosti vode, ili godišnjeg doba, ribolovac se odlučuje za izbor varalice koju će servirati „baronu“. Smudj se peca od početka maja, do kraja februara. Zabrana je od 1. marta do 30. aprila. To je vreme kada se mresti u gnezdima, bilo da su tekuće ili stajaće vode.
„Staklenooki“ je aktivan tokom čitavog lovnog perioda. U toplijim mesecima se uglavnom peca noću, voblerima, kada prilazi obali u potrazi za hranom. Obično su to šljunkovite ili kamenite obale, gde sve pršti od kedera. Voli površinske varalice, izduženog oblika koje imitiraju povredjene ribice ili one koje su se odmetnule od jata. Obično su mirnije vibracije. Varaličar ih prezentuje „tvičkanjem“ (povremenim cimanjem) izmedju namotaja ili ujednačenim vodjenjem. Uspešno može biti i „lerovanje“ u bržoj vodi, kada varalica sama odradjuje posao svojom vibracijom od glave do repa. „Vampir“, kako ga pojedini ribolovci zovu, voli i glavinjare. Sumrak ili noć, tada treba čekati cug.

Kada su u pitanju silikonske varalice koje treba ponuditi suština je u odabiru veličine, vibracije, boje i težine olovne glave, koja nosi udicu. U tome leži sve znanje ribolovca. Onaj ko se izveštio da sve to „pročita“ i pravilno primeni, može se nadati ulovu, čak i kada nije cug.

VARALIČARENJE SMUDJA

Peca se u najvećem broju slučajeva varaličarenjem, odnosno veštačkim mamcima, bilo da su vobleri ili silikonske varalice. Ima i varaličara koji smudja isključivo pecaju živim kederom, takozvanim „muvanjem“. Obe tehnike mogu biti uspešne, ako se pogodi cug. Ima terena gde smudj nikada nije video veštački mamac. Jednostavno, nije imao priliku, jer na toj vodi ribolovci koriste kedere. U retkim, vrlo retkim slučajevima, smudj se može zaleteti i na crva, glistu ili neki drugi živi mamac namenjen somu.
Sad, da li će izbiti štap iz ruke ribolovca, da li će zazvoniti njegovi zubi na olovnoj glavi, da li će da poveze strunu, kao da je povetarac njiše, ili će leći na mamac, to je već stvar iskustva i subjektivnog osećaja varaličara. Dakle, sve ovo može biti udarac smudja, odnosno znak da je uzeo mamac. Naravno, podrazumeva se da štap sve to lepo detektuje i prenese ribolovcu. Varalica može biti šed, šed tvister ili tvister. Njegovu veličinu i otežanje diriguju uslovi na terenu na kome se peca. Da li će olovna glava na udici biti tri, pet ili 50 i više grama, proceniće varaličar.

DŽIGOVANJE, RUSIFIKACIJA ILI KAKO VAM DRAGO

Kako i gde zabaciti varalicu? To zavisi od uslova na terenu ali, svaki iskusni varaličar će gadjati nizvodno, čekajući da mamac padne na dno. Onda kreće prezentacija. Smudj najčešće uzima kada ugao štapa u odnosu na obalu bude oko 45 stepeni. Kada se peca iz čamca položaj štapa i obale je gotovo paralelan ili se baca više prema obali. Velike reke, kao što je Dunav, su specifične. Iskusni ribolovci znaju gde leži smudj. Neiskusni će zatražiti pomoć lokalaca ili iskusnog vodiča. Na stajaćim vodama uspeh donosi ispitivanje dna i traženje prepreka iza kojih se krije. Često, to može biti odsek, odnosno nagla promena dubine, bilo da se radi od više ka nižoj ili obrnuto kada se varalica svlači sa brega u dubinu. Peca se “džigovanjem” (odizanjem olovne glave sa dna, od rukohvata ka vrhu štapa), “rusifikovanjem” (namotavanjem strune sa pauzama) ili kombinovanjem ovih tehnika.

PREZENTACIJA

Kada je u pitanju džigovanje postoji više škola koje na različite načine prezentuju ovu tehniku. Tako će drugačije džigovati Moravac iz centralne Srbije od onoga sa juga. Isti je slučaj i sa varaličarima koji love na Savi ili Dunavu. Isto važi i za varaličarenje smudja na stajaćim vodama. Svakako, lokalci će uvek biti uspešniji od dodjoša. To zavisi od vode na kojoj se peca, ali i agresivnosti kojom se postupa prema štapu. Prezentacija varalice je veoma važna stvar odnosno, ugao pod kojim se drži štap. Od toga zavisi kako će olovna glava pasti na dno i da li će varalica pravilno raditi svoj posao. Smudj se može pecati i “vrtikalom”, spuštanjem varalice u veliku dubinu iz čamca ili sa nekog uzvišenja, baš ispod nogu.

CUG KRATKO TRAJE

Čudo je smudj. Ovo je tek treći nastavak moje ribolovačke priče o njemu. Svaki ribolovac, koji se bar jednom sreo sa ovom plemenitim vrstom ribe, ima svoju priču. Siguran sam. Cug kratko traje.