Nisam imao čast da ga upoznam. Pričali su mi drugari da je bio vešt ribolovac, pun znanja koje je rado delio sa drugima. Sa snimaka koji se mogu pronaći na društvenim mrežama zaključio sam da je bio tih, miran, skroman čovek, koga život nije mazio, i kome je život ostao dužan. Svoj drugi život Milan Pešut – Miša Gvozdeni živi u uspomenama i pričama svojih prijatelja, koji ga nisu zaboravili i koji u njegovu čast tradicionalno organizuju varaličarski turnir, u Donjem Milanovcu.
MAGIJA
Svoju prošlogodišnju priču, koja je bila najava trećeg varaličarskog kupa „Miša Gvozdeni“ nazvao sam Magijom. Neću je prepričavati. Može se pročitati ovde.
Prva ideja za taj naziv bio mi je Dunav. Jer, Dunav je ništa drugo sem čiste magije, i tu je tačka. Druga ideja je „vlaška magija“. Ima je svuda u tom delu Srbije. Oseća se u vazduhu. Zatim, Milan Panić, valiki mag varaličarenja, naslednik Miše Gvozdenog i čuvar uspomene na ovog „dunavskog vuka“. Nakon godinu dana pridodaću još jedan razlog, koji tada nisam mogao da pretpostavim: Brus i ja smo poslednji put videli pobratima Ratka Bogdanovića. On je u Milanovac doveo ekipu SRU „Bosna“, iz Doboja. U jednom kafiću, na keju, dogovarali smo planove za saradnju pobratimaskih udruženja SRU „Bosna“ i URR „Varaličar“.
Te večeri, u Golubinju, u sred korone, slavio se život. U zadimljenoj kafanici, na obali magičnog Dunava, sjatilo se tridesetak varaličara, od Doboja do Niša. Gladni i promrzli od vetra, proživljavali smo katarzu uspešnog ribolovačkig dana. Saradnja je nastavljena, ali Ratka više nema. Kao i Miša Gvozdeni lovi magične smudjeve na nebeskim vodama. Slava obojici. Hvala Milanu Paniću i ekipi koja organizuje varaličarski kup u Milanovcu, da bismo se družili, pecali i sećali velikih ljudi.
SUVE ČIZME
Retki su gradovi kroz čije gradsko jezgro protiču velike reke. Ćuprija, Kladovo, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac… Privilegija je otići na pecanje a ne isprljati obuću. „Ne moram da silazim na kej. Mogu i sa terase da zabacim.“ Takav utisak imam posmatrajući lepotu koja je Srbiji Bogom dana. Pukne Dunav pred očima, a one sažimaju vodeno prostranstvo oivičeno strmim stenama što dodiruju nebo, u zenicu.
Vidimo se na četvrtom varaličarskom kupu „Miša Gvozdeni“, u Donjem Milanovcu.
