Jada mi se jedan prijatelj da na delu Velike Morave, kod Ćuprije, rade „grabuljaši“. Sada je njihovo vreme. Došli su hladni dani, riba je „legla“ i sprema za zimu. To se dešava svake godine u određenim delovima rečnog toka, takozvanim „zimovnicima“. Formiraju se jata tamo gde su vode dublje a tok mirniji. Riba čeka proleće.
Nadje se tu više vrsta, od predatora do bele ribe. Čovek, koji je na vrhu lanca ishrane i najveći predator, posećuje zimovnike, i ne samo njih, da bi se ovajdio. Ne mogu da se setim drugog izraza. Tu je ulov zagarantovan.
RIBOKRADJA
Ima je otkad je sveta i veka. Biće je i posle ovog veka. Za svet nisam siguran. Kakva to sila nagoni čoveka da krši prirodne zakone, a da to nije glad?
Neko će reći: „Borba za opstanak?“ Opstanak koga, čega, šta? Jedino se za opstanak bore nedužna stvorenja, koja stradaju zbog čovekove nezajažljivosti. Riba se otima na ogromnim udicama, na kukama, stringerima, mrežama, u čuvarkama…
Taj primitivni osećaj pobede nad slabijim od sebe nije svojstven prirodnim zakonima, jer se ne rukovodi potrebom za opstankom. To čak nije ni animalni instikt. Prirodni zakoni su neuporedivo humaniji od ljudskih. Čovek danas ne lovi da bi se prehranio. Takvi su retki i oni sigurno neće uzeti više od onoga što im je potrebno. Zakon je predvideo da su dnevne količine ulovljene ribe, u zavisnosti od vrste i veličine, dovoljne za prehranu: do pet kilograma bele ribe ili tri ribe plemenite vrste do pet kilograma težine.
Čemu onda krivolov? Zašto? Zbog čega? Dokle? Ta pitanja ostaju bez pravog odgovora. U začaranom krugu krivice, odgovornosti i nadležnosti stradaju nedužne životinje, odnosno ribe, o čijem neregularnom, nesportskom, protivzakonitom i bezočnom izlovljavanju govorimo.
Pre pola veka ribokradja je bila beznačajna. Kralo se onoliko koliko su alati i tehnika dopuštali. Sa početkom novog veka ribokradja postaje veliki problem. To je sada biznis, veoma unosan posao, a šteta po riblji fond je neprocenjiva. Iz vode se izvlači sve, bez obzira na godišnje doba, vrstu ili veličinu ribe, odnosno njen mrest. Pritom, koriste se najmoderniji alati, zbog čega je riblji fond u rekama Srbije desetkovan. To nije proizvoljan podatak. Sportski ribolovci kažu: „Iz godine u godinu sve je manje ribe. Odnose je ribokradice ali i nesavesni ribolovci koji ne poštuju dnevnu količinu ulova.“
GRABULJAŠI, STRUJAROŠI I OSTALI
Grabuljaši su najraširenija „sorta“. To su kriminalci koji povlačenjem otežane, velike i oštre trokrake udice sa dna zimovnika, gde leži najviše ribe, mogu da zakače i izvuku kapitalnog soma ili šarana, smuđa, odnosno štuku ili belu ribu. Šta biva sa tom ribom? Odmah ide u gepek auta, pa na prodaju. Problem je što ih niko ne pita odakle im riba? Posebno ona koja je zabranjena za lov ili je u mrestu. Sledeća sorta su „strujaroši“. Čamac, akumulatori, kleme, žice i ko zna šta sve ne, da bi se došlo do ribe, koja opet završava na tržištu. Šta rade ribočuvari? Rade svoj posao, kontrolišu dozvole.
Iz godine u godinu problem postaje sve veći a ribokradice svoj posao čine sve bestidnije, na očigled svih. Primera ima mnogo i svuda. Deo reke od drumskog mosta (Žućka) na Velikoj Moravi, bezmalo u centru Ćuprije, pa nizvodno prema tzv. „Pantinom viru“, sa obe strane, je zimovnik. Gužva je velika. Dolaze ribolovci iz svih krajeva Srbije. Peca se razaličitim tehnikama.
KO ĆE REŠITI PROBLEM
Dozvoljena je jednokraka udica do veličine 10 na predvezu ne dužem od 30 centimetara. I u zimovnicima važi dnevna kvota ulova, koja se, čast izuzecima, ne poštuje. „U tom zecu leži grm.“
Iskreno, i to je mnogo. Najdelotvornija bi bila totalna zabrana ribolova u zimovnicima.
Nije dovoljno da se u rešavanje problema ribokradje uključe samo korisnici voda, ribočuvarske službe, ribolovačka udruženja, sportski ribolovci, policija, već i odgovarajuća ministarstva i sudska vlast, sa doslednom primenom zakonskih odredbi. Dakle, sistemski. Koja vrsta kažnjavanja daje rezultate? „Po džepu“. Jednom, dva, tri, puta, pa oduzimanje dozvole (uglavnom je nema, a nema ni dozvolu za upravljanje čamcem, ako krivolovi iz čamca), pa zabrana ribolova na nekoliko godina i slično.
Ovo je glasno razmišljanje pojedinca. Nisam siguran da će ga neko čuti? Možda bi trebalo da svi zajedno zavapimo: STOP RIBOKRADJI!