RASKOVNIK – zdrava biljka. Raskiva. Štiti od zla i nedaća. Čuva glavu. U Prvom svetskom ratu pojedini srpski vojnici su ga nosili u džepu da ih čuva, brani i otvara puteve. Verovalo se, i veruje se, da je Raskovnik čudotvorna biljka. Ima ga u Petruškoj oblasti, između manastira Namasija i Sveti Jovan glavosek. U klisuri reke Crnice. Velika je retkost i teško ga je pronaći. Raste na nepristupačnim terenima najviše u proleće, a najkasnije do početka juna. Nauka kaže sledeće: Smatra se poslednjom od mitskih biljaka Srbije. Uz nju ne stoji latinska odrednica jer nije sigurno da li se naziv odnosi na konkretnu biljnu vrstu. U istočnoj Srbiji, gde se raskovnik upotrebljava u magijskoj medicini, pod njim se podrazumeva biljka Laserpitium siler. Drugi veruju da je raskovnik u stvari mandragora (Mandragora officinarum), zato što se, po predanju, u korenu raskovnika mogu prepoznati antropomorfni elementi. Po trećima raskovnik je Laser trilobum (syn. Siler trilobum), biljka poznata po nemačkom nazivu „Rosskummel“ (konjski kim). Po nekima je raskovnik Peucedanum officinale, biljka zvana „hogs fenel“ (svinjski komorač). Po Vuku Karadžiću „Raskovnik je nekakva (moze biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki zaklop otvori sam od sebe“. Za čarobnu biljku Raskovnik veruje se da živi samo jedan dan, iznikne u sumrak, procveta noću i do jutra uvene. U nekim predanjima Raskovnik oslobađa zarobljene ili proklete duše koje čuvaju blago. Osim što se veruje da Raskovnik otvara sve brave, on je i amajlija koja treba da donese sreću i napredak onome koji ga poseduje.
