Dunav sam najpre upoznao u Velikom Gradištu. Zapravo, na Srebrnom jezeru. Jedan produženi vikend bio je dovoljan da se zaljubim u Dunav i njegove obale. Gradište je mesto sa perspektivom. Iako deluje usnulo, nemam ništa protiv da tako i ostane. Ima dušu a nju treba čuvati. Golubac je posebna priča. Da je u Francuskoj bio bi San Trope. Tamo je Dunav more. Tolike vodurine nema nigde. Plava kao oko. Duboka kao duša, balkanska. Uveren sam da je najevropskija reka najlepša baš ovde, na Balkanu.
Tu, gde se sve meša i gde je nemoguće sasvim izvodljivo. Golubac se razvija, ali je Donji Milanovac zaboravljen. Šteta. Ima sve što mu treba za turističku elitu. Nacionalni park Djerdap je jedinstvena pozivnica. Kupanje i vožnja gliserom, kod Tekije. Neopisiva avantura. Teško ju je prepričati. Sve što se na reci i oko nje dešava pomno prate Trajan sa naše i Decibal sa rumunske strane.
Kladovo je budući centar Dunavske regije. Prelepo. Najbrže se razvija. Vrlo pametno i studiozno. Rado mu se vraćam, bilo da je pecanje ili odmor u pitanju. Ako me pitate gde na Dunavu, Kladovo je neizostavno. Pre nekoliko godina zaokružili smo porodičnu dunavsku turu: Negotin, Kladovo, Tekija, Milanovac, Golubac, Gradište, Srebrno jezero i na kraju čudesna tvrdjava Ram. Ribolov, može a i ne mora. Kome je do pecanja kada sa Rama pogleda na Dunav.
