DRUGI DEO
Novo vreme donelo je novi prsitup ribolovu. Smena vekova učinila je svoje pa nove generacije ruše zablude, predrasude i tabue. Ravnopravnom borbom plenu treba pružiti šansu da pobedi. Ukoliko se to ne desi ribu treba nakon nekoliko fotografija nepovredjenu vratiti tamo gde pripada – prirodi. U drugom nastavku serijala “Varaličarenje pastrmke – lako, lakše najlakše” pozabavićemo se voblerima za “kraljicu brzaka”.
Varaličarenje najlakšim priborom se ne uči ni brzo ni lako. U tome je suština. Sve je u šaci ribolovca. Sa šake se prenosi na zglob. Mozak sve vreme radi sto na sat. Nema opuštanja ni sekunde.
Nema ribolovca koji nije čuo za “Ružno pače, odnosno “Ugly Duckling”. Svaki varaličar, koji bar malo drži do sebe, mora u svojoj kolekciji da ima bar jedno “pače” stare serije, koje, ako već nije, treba odmah da “penzioniše”. To su rariteti kojima je mesto u muzeju. Kako vreme prolazi njihova vrednost biće neprocenjiva.
RUŽNO PAČE
Priča o čačanskom proizvodjaču varalica kreće početkom osamdesetih godina prošlog veka iz „Grafoprometa“. Čuveni i najpoznatiji čačanski ribolovac Aleksandar Aco Veselinović, sin tada generalnog direktora „Grafoprometa“ Konstantina Koče Veselinovića, imao je redak talenat za pravljenje varalica. Mladi Veselinović pravio je tako lovne voblere da su ribolovci na Moravi morali to da primete. Legenda kaže da je jednom znatiželjnom kolegi po štapu, koji je bio uporan da sazna na šta tako uspešno lovi ribu, Aco rekao: “Na ružno pače.” Sve što se posle toga dešavalo je istorija.
“Ružno pače” je bilo ubitačno za sve grabljivice, a posebno za klena i pastrmku. Prvu pastrmku upecao sam na “ružno pače”. Stara “dvojčica” zaigrala je u brzaku Resave i prevarila jednu potočnu lepoticu.
MANJE JE VEĆE
Varaličarenje pastrmke – lako, lakše, najlakše omogućila je druga decenija 21. veka, i veliki broj novih proizvodjača malih varalica. Svojim radovima isticali su se Saša Marinković (Borac Twich Lures) i Vladimir Novaković (Fantasia Lures).
Vodjeni logikom da je “manje veće”, novi proizvodjači varalica za klena i pastrmku zaigrali su na kartu veličine (oblika), težine i dekora. Predstavljamo nišku školu mladih varaličara i proizvodjača varalica, prvenstveno za klena i pastrmku. “Red river”,“Mikrolino” i “Kovalski”, rešili su da odgovore izazovu – bistra voda i nizak vodostaj. Kako i čime pecati u takvim uslovima?
“Male varalice su višestruko nadmašile učinak većih. Klen ih je napadao na isti način na koji bi napao mušicu ili malu ribicu bliže površini vode”, kažu momci iz Niša. Vrlo često pecaju zajedno. To su Marko Jović, poznatiji kao “Redriver”, Velibor Djordjević kao “Kovalski” i Nikola Ivanković odnosno “Mikrolino”. “Redriver” i “Kovalski”, sa svojim mentorom Miodragom Mitrovićem (“Mitra handmade”), nastupaju i kao ekipa “Lurestars”.
MALE VARALICE – VELIKI MAJSTORI
“Dovoljno je da varalica male veličine blago zatalasa površinu vode i izazove agresivnu reakciju klena. Što se pastrmke tiče, ona uzima manje varalice, ali dešava se da, kada se kockice slože, napadne i veći mamac.” Zbog toga “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” u svojoj ponudi malih varalica, od svega nekoliko milimetara, imaju i nešto veće “tvič” modele. Najmanji vobler od sedam milimetara napravio je “Mikrolino”. Za ovakve vobleriće treba imati adekvatan pribor: štap, mašinicu, konac, predvez, kopču. To već zalazi u varijatnu varaličarenja koju znamo pod imenom “nanolight”. Dakle, štapovi tažine bacanja do dva grama. Vodjenje ovih varalica nije ni malo lako. Šaka – zglob – mozak. Težina se oseti tek ako je riba na udici.
“Većina ribolovaca smatra da varalicu treba uvek voditi ravnomerno, istim tempom. Mišljenja smo da je to velika greška i da je upravo takav način pecanja razlog lošeg ulova”, kaže niška ekipa. Njihova iskustva sa terena mogu biti veoma zanimljiva i nadam se od koristi varaličarima, i to ne samo ljubiteljima “lake artiljerije”. Varaličarenje pastrmke – lako, lakše, najlakše nije uvek tako lako.
PREZENTACIJA
TEHNIKA VARALIČARENJA MALIM VOBLERIMA
“Postoje dani kada je nemoguće upecati veći broj riba, ukoliko ne upotrebite maštu. Čak i varalice najvećih majstora na svetu imaju loš učinak u rukama neiskusnih i nemaštovitih ribolovaca. Više o vodjenju varalica moći ćete da vidite na klipovima nastalih na vodama koje smo dosada posetili i na kojima je dosta lako pojasniti par osnovnih tehnika.
Jako je bitno pravilno pozicioniranje. Odatle sve počinje, pa i ideja o načinu vodjenja varalice. Kada je reč o našim varalicama, jedan od najprostijih načina je zabaciti je nizvodno, preko toka, i onda je pustiti da sama pluta, radi po površini vode. Dubina zaranjanja se lako odredj pozicijom štapa. Ako je štap više podignut varalica ide pliće, i obrnuto. Ponekada riba ne želi takvu prezentaciju, pa je možda bolje u tim trenucima probati malo brže vodjenje. Kada je riba agresivna i uzima dobro taj način je uvek efikasan. Kada je riba aktivna, nije je teško upecati, i bilo kakva prezentacija bi se teško mogla nazvati greškom.
RIZIK GUBLJENJA VARALICE
Ono što mi volimo da radimo je da zabacujemo na mesta koja su nepristupačna, i koja drugi ribolovci izbegavaju da gadjaju zbog rizika od gubljenja varalica. Budite svesni da je to cena koja se mora platiti ukoliko želite napredak. Sa našim varalicama zabačaj najčešće ključ uspeha, jer riba veoma često reaguje na sam pad i prvih par centimetara vodjenja. Često se desi da riba nikako ne želi da uzme varalicu. Tada je veoma pametna ideja probati sporo vodjenje voblera uz povremeno tvičkanje i totalno zaustavljanje od nekoliko sekundi. U takvim situacijma nije loše probati i uzvodno zabacivanje, jer je nekad riba više fokusirana na hranu koja dolazi nizvodno, umesto da ide uzvodno.
UPORNOST DONOSI REZULTAT
To su neka naša iskustva i zapažanja, koja nesebično delimo sa svojim prijateljima i kolegama ribolovcima. Iako na papiru sve ovo izgleda i zvuči lako, zapravo nije. Potrebno je dosta vremena za savladavanje svih tehnika. Sva trojica volimo voblere koji ne zaranjaju preterano duboko, maksimalno do pola metra dubine. To se za sada odlično pokazalo. Vobler treba doživeti kao igračku i pronaći sve moguće načine za zabavu sa njim. Upornost je ključ uspeha. Zato nemojte se obeshrabriti ukoliko na početku ne ostvarujete željene rezultate.” Ovako govore momci vobleraši iz Niša. U ribolovu, varaličarenju naročito, sve treba probati. To je ključ uspeha.
Momci kažu da imaju uzore u pravljenju varalica i samom varaličarenju. Svidja im se “handmade“ izrada japanskih majstora. „Pedantnost u radu, oblik, način izrade i slično. Ni neki naši majstori ne zaostaju za njima, naprotiv. Uzori su nam izuzetni ribolovci, medju kojima ima i dosta kreatora: Mitra, Brus, Borac, Vale, Mojsinski, MC, Antax, Mada i još nekolicina čijim smo se radovima divili i učili od njih”, kažu “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski”. Oni žele konstantno da napreduju i uče.
BEZ TRIKOVA I TAJNI
Ambicije su im iste – kvalitetna izrada lovnih voblera koji će biti zastupljeni na vodama Srbije i dalje, sa što više upecanih različitih vrsta riba, pa čak i negrabljivih, jer ima nebrojeno slučajeva da i bela riba hoće da uzme takav mamac. “Ono što nas verovatno izdvaja od ostalih je to što nesebično delimo tajne i trikove izmedju sebe. Ne postoji sujeta i ljubomora. Uvek smo tu da pomognemo jedan drugome”, poručuju mlade Nišlije.
UHVATI, USLIKAJ, PUSTI I OSTAVI ČISTO ZA SOBOM
Iz njihvog druženja i čestih zajedničkih odlazaka na vodu, proistekao je i odnos prema prirodi i plenu, odnosno upecanoj ribi. “Sva trojica smatramo da je puštanje ribe u ovim teškim trenucima za naše vode od izuzetnog značaja. Svaka riba koju poštedimo će kroz nekoliko godina doprineti uvećanju ribljeg fonda. Niko od nas ribu ne odnosi sa reke. Često smo fanatični po tom pitanju pa izbegavamo mesta gde ribolovci imaju drugačiju praksu”, kažu “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski” i apeluju na ribolovce da se, kako kažu: “Osveste i shvate da je moralna obaveza svakog ribolovca da obale reke ostavi čistijim nego što su bile.“
POŠTENO NA VODI
“Odgovorno i savesno. To je put kojim su krenuli i u stvaranje udruženja “C&R Brigada Niš 23“, koje, okuplja pozitivne ljude sličnih razmišljanja, o čijim akcijama će se tek čuti“, kažu “Red river”, “Mikrolino” i “Kovalski”.
Sigurno je da će ova trojica momaka, i članovi njihovog udruženja, ovog proleća posetiti i neku od pastrmskih voda u Pomoravlju. To će biti veliki izazov za njih jer će moći da testiraju voblere za pastrmku, na terenima koji ni malo nisu laki za pecanje. Pastrmka voli tišinu, voli red, voli čisto i spremna je za nadigravanje sa takvim, poštenim ribolovcima.